Vijesti su loše po vaše zdravlje!

Vesti dovode do straha i agresije, a sprečavaju vašu kreativnost i sposobnost za dublje promišljanje. Rešenje? Prestanite u potpunosti da ih konzumirate.

790x450660x377carlo-simpson-tunel-i

U poslednjih nekoliko decenija, srećnici među nama prepoznali su opasnosti življenja sa preteranim unosom hrane (gojaznost, dijabetes) te su počeli da menjaju sopstveni režim ishrane. Ali, većina nas još uvek ne shvata da su vesti isto što i šećer u telu. One se lako vare. Mediji nas hrane malim zalogajima beznačajnih događaja, sitnicama koje se u stvari ne tiču naših života i ne zahtevaju razmišljanje. Zato i ne doživljavamo skoro nikakvo zasićenje. Za razliku od čitanja knjiga i iscrpnih članaka u časopisima (koji zahtevaju razmišljanje), u stanju smo da – nasuprot ovakvom “dobrom čitanju” – progutamo neograničene količine kratkih vesti, koje su cakleće bombone za um. Danas smo doprli do iste tačke u odnosu na informacije, kao kada smo pre 20 godina bili suočeni sa vestima o hrani i ishrani. Počinjemo da uviđamo koliko vesti mogu biti otrovne.

Vesti dovode u zabludu

Uzmite sledeći događaj (pozajmljen od Nasima Taleba). Auto vozi preko mosta, a most se sruši. Na šta se mediji fokusiraju? Na auto. Osoba u kolima. Odakle je došao. Kuda se zaputio. Kako je vozač doživeo nesreću (ako je uopšte preživi). Ali, to je sve nebitno. Šta je relevantno? Strukturna stabilnost mosta. To je osnovni rizik koji je vreba, i koji vrebaju i na drugim mostovima. Ali, “auto” u vestima zvuči vrcavo i dramatično, mediji o njemu razglabaju kao o osobi (a ne o nečemu apstraktnom); ovo su vesti čija je proizvodnja jeftina. Vesti nas navode da hodamo unaokolo sa potpuno pogrešnom mapom rizika u našim glavama. Dakle, terorizam je precenjen. Hronični stres je potcenjen. Propast Lehman Brothers je precenjena. Fiskalna neodgovornost je potcenjena. Astronauti su precenjeni. Medicinske sestre su potcenjene.

Nismo dovoljno racionalni da bismo izdržali pritisak koji na nas svakodnevno vrše mediji. Gledanje avionskih nesreća na televiziji promeniće vaš stav prema tom riziku, bez obzira na stvarne statističke verovatnoće. Ako mislite da ovo možete nadoknaditi samo snagom sopstvenog unutrašnjeg razmišljanja, grešite. Bankari i ekonomisti – koji su snažno podstaknuti na kompenzaciju vesti koje im donose opasnosti – pokazali su da ne mogu. Jedino rešenje: isključiti se u potpunosti iz potrošnje vesti, i sasvim se “odseći” od njih.

Vesti su irelevantne

Od 10.000 novinskih priča koje ste možda pročitali u poslednjih 12 meseci, da li vam je ijedna od njih – samo zato što ste je pročitali – omogućila da napravite bolju odluku oko ozbiljnih stvari u vašem životu, karijeri ili poslu? Poenta: konzumiranje vesti je irelevantno za vas. Međutim, ljudima je jako teško da priznaju ono što je relevantno. Mnogo je lakše prepoznati ono što je “novo”. Relevantnost protiv “novog” – ovo je glavna bitka naše epohe. Medijske organizacije žele da verujemo kako vesti nude neku vrstu konkurentske prednosti. Mnogi padnu na to. Zabrinuti smo kada smo “odsečeni” od protoka vesti. U stvarnosti, konzumiranje vesti stavlja vas u nezavidan položaj. Što je manje vesti koje trošite – veća je prednost koju imate.

Vesti nemaju snagu objašnjenja

One su samo mehurići koji izbijaju na površinu jednog dubljeg sveta. Da li će vam gomilanje činjenica pomoći da razumete svet? Nažalost, ne. Relacija je upravo obrnuta. Važne priče su one koje su, u stvari, “bez priče”: lagani, moćni pokreti koji se razvijaju ispod radara novinara, a koje preobražavaju i ostavljaju posledice. Što je više “činjeničnih novosti” koje biste želeli da svarite, manja će biti slika koju bi trebalo da shvatite. Ako bi nas više informacija dovodilo do većeg ekonomskog uspeha, onda bi i od novinara trebalo da očekujemo da budu na vrhu piramide. Ali, to nije slučaj.

Vesti su otrovne za vaše telo

One neprekidno pokreću limbički sistem. Panične priče podstiču oslobađanje slapova glukokortikoida(kortizola). Ovaj pak remeti, dereguliše vaš imunološki sistem i sprečava oslobađanje hormona rasta. Drugim rečima, vaše telo se nalazi u stanju hroničnog stresa. Visok nivo glukokortikoida izaziva oštećenje organa za varenje, izostanak normalnog rasta (ćelija, kose, kostiju), stvara nervozu i osetljivost na infekcije. Drugi potencijalni neželjeni efekti su strah, agresija, sužavanje svesti (tzv. “tunel-vizije”) i povećana neosetljivost.

Vesti doprinose povećavanju kognitivnih grešaka

Vesti su majka hraniteljka svih kognitivnih grešaka: to je predrasuda usled pristrasnosti*. Ili kako kaže Voren Bafet, “čovek je nenadmašan u tumačenju svih novih informacija na takav način da njegovi raniji zaključci ostaju potpuno netaknuti.” Vesti samo pogoršavaju, osnažuju ovaj ljudski nedostatak. Postajete skloni preterivanju, preuzimate nerazumne rizike te pogrešno procenjujete mogućnosti. Takođe, pojačavate kognitivnu grešku: pristrasno pričanje priče (Story bias**). Naši mozgovi žude za pričama koje “imaju smisla” – čak i ako ove ne odgovaraju stvarnosti. Svaki novinar koji piše kako se “tržište promenilo usled X” ili kako je “kompanija bankrotirala usled Y” je idiot. Dosta mi je ovog jeftinog načina kojim se “objašnjava” svet.

(Confirmation bias*, potvrda iz pristranosti – sklonost ljudi da favorizuju podatke koji, navodno, potvrđuju njihova uverenja ili hipoteze; sklonost za nalaženjem “alibija”, utisak da svaka misao i stav imaju neporecivu potvrdu u realnosti) (Story bias**, pristrasno izlaganje – priča kojom subjekt teži da svoju vlastitu perspektivu prikaže kao objektivnu; istinitost priče u tom slučaju zavisi od načina na koji subjekt priča priču, a ne od objektivne istinitosti dotične. Suprotno od story bias-a je objektivna priča)

Vesti vas sprečavaju u razmišljanju

Razmišljanje zahteva koncentraciju. Koncentracija zahteva vreme, tokom kojeg nećete biti uznemiravani.“Komadići” vesti tako su posebno osmišljeni da vas uvek prekinu. Oni su poput virusa koji krade vašu pažnju koju ste usmerili na vaše stvarne potrebe. Vesti nas čine plitkim misliocima. Ali, ima i goreg od ovoga. Vesti ozbiljno utiču na devastaciju pamćenja. Postoje dve vrste kojima naš mozak memoriše informacije. Ono dugoročno pamćenje poseduje skoro beskonačan kapacitet memorisanja; ipak, naša “radna memorija” ograničena je samo na određenu količinu “kliznih” i “površinskih” podataka. Put od kratkoročnog do dugoročnog pamćenja je usko grlo našeg mozga, premda sve što želite da razumete mora da prođe kroz tu tačku. Ako je ovaj prolaz prekinut, kroz njega ništa neće proći do dugoročne memorije. Usled toga što vesti remete koncentraciju, smanjuje se i sposobnost shvatanja. Onlajn vesti ostavljaju još gore posledice. Studija dva kanadska naučnika iz 2001. godine pokazala je da razumevanje dokumenta pada kako se povećava broj linkova koji su “putokazi”. Zašto? Jer, kad god se pojavi neki link, naš je mozak primoran da barem napravi izbor – da ne klikne na link – što već samo po sebi odvraća pažnju. Vest je namerni prekid sistema.

Vesti funkcionišu kao droga

Kako se priča razvija, tako sve više želimo da znamo “šta će biti dalje”. Sa stotinama proizvoljnih, nasumičnih priča u našim glavama, ova se želja pojavljuje kao sve ubedljivija i sve teža za ignorisanje. Naučnici su nekada mislili da su guste veze formirane između 100 milijardi neurona unutar naših lobanja uglavnom fiksirane i “zabetonirane” do perioda punoletstva. Danas znamo da to nije slučaj. Nervne ćelije rutinski razbijaju stare veze i formiraju nove. Što je više vesti koje konzumiramo, više je i kliznih i multitasking “površinskih” funkcija koje nervna kola našeg mozga ostvaruju – zanemarujući pri tom one funkcije koje se koriste za koncentrisano čitanje i upućivanje u stvari, kao i duboko razmišljanje sa velikim fokusom.

Velika većina potrošača vesti – čak i ako su nekada bili strastveni čitaoci knjiga – izgubili su sposobnost da apsorbuju dugačke, sadržajne članke ili knjige. Umore se već nakon četiri, pet stranica, njihova koncentracija nestaje i oni se uznemire. Ovo se ne dešava zato što su ostarili ili zato što je njihov raspored rada postao opterećujući. To je zbog toga što se fizička struktura njihovih mozgova u međuvremenu promenila.

Vesti troše vaše vreme

Ako ste svakog jutra čitali novine 15 minuta, a zatim ih 15 minuta proveravali u vreme ručka, te 15 minuta pre no što odete u krevet – na ovu minutažu, zatim, dodajte još po pet minuta tu-i-tamo dok ste na poslu, pa uz sve to ubrojimo uobičajeno odvraćanje pažnje i preusmeravanje vašeg vremena – izgubićete barem pola dana tokom svake sedmice. Informacija više nije retka roba. Ali pažnja jeste. Niste valjda toliko neodgovorni sa svojim novcem, ugledom ili zdravljem. Pa, zašto biste onda bili neodgovorni prema vašem umu?

Vesti nas čine pasivnima

Vesti vam uglavnom pričaju o stvarima na koje ne možemo da utičemo. Svakodnevno ponavljanje vesti o stvarima na koje ne možete da utičete čini nas pasivnima. Ovo nas melje sve dotle dok se ne usvoji pogled na svet koji je pesimističan, neosetljiv, sarkastičan i fatalistički. Naučni termin za ovakvo stanje je “naučen na bespomoćnost”. Ovo se možda čini kao da je malo nategnuto ali se ne bih iznenadio da konzumacija vesti, barem delimično, doprinosi jednoj rasprostranjenoj bolesti – depresiji.

Vesti ubijaju kreativnost

Konačno, stvari koje već znamo ograničavaju našu kreativnost. I to je jedan od razloga što matematičari, pisci, kompozitori i preduzetnici često daju svoje najkreativnije rezultate u mladosti. Njihovi mozgovi tada uživaju široki, nenaseljeni prostor koji ih ohrabruje i mami da dođu do novih ideja i s njima nastave dalje. Nije mi poznat nijedan istinski kreativni um koji je bio zavisnik od dnevnih vesti (news junkie) – ni pisac, ni kompozitor, niti matematičar, ili lekar, naučnik, muzičar, dizajner, arhitekta, slikar… S druge strane, znam gomilu zlobno nekreativnih umova koji konzumiraju vesti kao drogu. Ako želite da dođete do starih rešenja – čitajte vesti. Ako ste u potrazi za novim rešenjima, ni slučajno ih nemojte čitati.

Društvu treba novinarstvo – ali jedno drugačije novinarstvo. Istraživačko novinarstvo je uvek relevantno. Treba nam izveštavanje o politici koju vode naše institucije, otkrivajući pri tom istinu. Ali, važna otkrića ne moraju dolaziti u obliku vesti. Iscrpni članci i prave knjige su takođe dobar način.

Odlomak iz eseja Rolfa Dobelija

“The Art of Thinking Clearly: Better Thinking, Better Decisions”

Objavljeno u theguardian.com, prenijeto sa bif.rs preko akuzativ.com

PREUZETO SA: www.prometej.ba

Podijeli svoj utisak!


Kako vam se svidjela vijest?
  • Fascinated
  • Happy
  • Sad
  • Angry
  • Bored
  • Afraid
Urednik i osnivač portala Prozor-x.com. Datum rođenja: 19.04.1988. godine. Nastanjen u Prozoru. Kontakt e-mail: redakcija@prozor-x.com